Koliko puta sam instalirao/reinstalirao operativni sistem računara, nemam ni približnu predstavu, ali ako kažem da sam na to utrošio stotine sati gledanja u ekran, verovatno neću mnogo pogrešiti. Još kad se setim da moja prva iskustva sa PC računarom datiraju još iz zlatnog vremena MS-DOS 6.22 operativnog sistema (gde je tad bio internet ;) )... Onda su došli prvi Windows-i, treći, pa devedeset peti i to dva puta!, devedeset osmi, dvehiljaditi, još kojekavi i evo nas kod sedmih!? Čitava zbrka. Da to ne bude sve (malo li je), uvaženi gospodin Linus Torvalds je napravio besplatni operativni sistem otvorenog koda - Linux. Naravno da je i to moralo da se proba - Slackware, Mandrake, RedHat, SUSE, Mandriva, CentOS, Fedora, svašta nešto i na kraju Ubuntu i derivati. Sad mi pažnju privlači Android, a i za MacOS sam dunster, pa bi i to trebalo da se prouči jednog dana.
Stasanjem hardvera, pametni ljudi smisliše i neke nove tehnologije, pa među njima i virtuelizaciju. Do tada, posao je odrađivao dual boot (zapravo multiple boot i Lilo/Grub boot loader) i često formatiranje i particionisanje diskova uz neizbežan gubitak podataka. I šta sam dobio virtuelizacijom? Pa, osim primene u poslu koji radim koji bi bio nezamisliv bez primene virtuelnih mašina, prestao sam da reinstaliram sistem da bih održao funkcionalnost u dužem vremenskom periodu, nema više usporavanja, blokiranja, resetovanja, virusa (svima je jasno da koristim Windows)... Dobio sam svoj osnovni operativni sistem (host OS) u kome najviše radim, koji je suguran, funkcionalan, brz i zaštićen, a nisam izgubio mogućnost testiranja, podešavanja/razdešavanja, igranja i isprobavanja novih aplikacija i platformi, a sve to bez narušavanja bilo čega ili kupovine drugog računara na kome bih se "igrao".
Ako se desi, a desi se (uvek...), da totalno uništim virtuelnu mašinu (iz namere, nemara ili neznanja), prosto mogu da je obrišem i kreiram novu za kratko vreme. A, mogu istovremeno da kreiram i neku drugu, sa potpuno drugim operativnim sistemom i korisničkim programima i stavim je u virtuelnu mrežu sa ovom prvom i host OS-om. I sve se to dešava na jednom istom hardveru. Jeftino, moćno i nadasve efikasno.
Naravno, ovde pišem o desktop virtuelizaciji, koja je dostupna svima koji imaju običan PC računar. Najrasprostranjeniji i dovoljno user friendly softveri za to su: VMWare Workstation, Oracle VirtualBox i Microsoft Windows VirtualPC.
Ideja mi je da kroz praktičan primer - kreiranje virtuelne mašine i instalaciju guest OS-a uporedim ova tri rešenja i dam prikaz još nekih osobenosti svakog od njih. Taj posao tek treba da se uradi - kad ulovim malo slobodnog vremena. U svakom slučaju, nastaviće se... :)
Нема коментара:
Постави коментар